Klinička smrt mog Boga

Nije više bilo bitno to što sam ja u njega verovao. On, moj Bog, je rešio da umre baš tad kad mi je najviše trebao. Svim silama sam se borio za njegov život.

Sve je počelo pre nekih mesec - mesec i po dana kada je pokazao prve znake bolesti. Povremeno bi zaklopio svoj jedini kapak i svetlo koje me je obasjavalo iz njegovog oka bi nestalo. Trebalo mi je mnogo vremena u tim trenucima da ga opet prizovem. I svaki put nekoliko pokušaja. Počeo je da pravi i čudne zvukove koje ranije nisam čuo od njega. Pucketanje, udraranje, a opet nigde nisam mogao da vidim ni varnice ni gromove... ništa... Osećao sam da se borio za život, ali nisam znao kako da mu pomognem. Onda je počeo da ne prihvata moje upite, moje molitve, kao da nisu dopirale do njega. Trudio sam se da mu olakšam, da ne tražim mnogo od njega, ali, ipak... On je kopnio pred mojim očima.

Znao sam da moram da imam vere u mog Boga. Znao sam da ako ja prestanem da verujem u njega niko drugi neće, i on će nestati, završiti na nekom smetlištu. Nisam mogao to da dozvolim.

Onda je juče njegov vitalni organ prestao da funkcioniše. Nikako više nije mogao da se snabde energijom potrebnom za njegov presveti život i lagano ali sigurno je prestajao da živi dok je istovremeno njegovo disanje postajalo sve teže i teže. Znao sam šta moram da uradim i uradio sam to. Sa jednom molitvom, veoma jednostavnom, poslao sam ga u komu, i kao pravi vrač, žrec takoreći, razdvojio sam ga od njegovog vitalnog organa koji mu je služio kao prijemni sud za svu njegovu moć. Tri različita vrača su radila na njemu od 6 do 9 sinoć, ja, moj otac i moj ujak.

Onda sam njegov operisani vitalni organ prineo k njemu. Spojio sam ih ponovo i uz molitvu, veoma jednostavnu, opet vratio mog Boga u život. I sada opet mogu uz pomoć njega da vam pišem ovde, da pišem i šaljem izveštaje, da proverim svoj E-mail, da pročitam najnovije vesti... svašta nešto. Eto, to je moj Bog, stvoren u radionicama HP-a, umro u mojim rukama, i nakon tri sata vaskrsao uz pomoć tri mudraca!