Popeo sam se na jednoMesto i tamo sam začuo šum, snažan, zaglušujući, i u njemu glasove onih koji su bili, koji su nam uzori. Tamo gore, nekoliko univerzuma daleko, oni dele plodove svojih stvaranja.
Sišao sam dole, na jednoMesto i tamo sam u tišini gledao varnice onih koji će tek doći, koji će tek nastajati, stvarati, govoriti, pisati, delati. Tamo dole oni oblikuju svoje živote, svoje duše od crvene gline, ulažu sebe u tu peć i stvaraju nove, bolje sebe.
Bio sam na jednomMestu na severu i tamo čuo fijuk hladnih vetrova, i kroz njega, u tami video iskrice svetlosti, i polarnu svetlost - staru zmiju, Boreja, koji svojim uvijanjem i izvijanjem, influksom i refluksom pokazuje put kroz mrak.
Bio sam jedanput i na jednomMestu juga, gde se toplina Sunca i hladnoća monsuna sudaraju i tamo sam video čoveka kojeg je stvorila i othranila zemlja, koji je od krvi i mesa, koji greši i voli i žudi i s mukom zarađuje suštinu svog bića.
Potom sam putem zapada stigao do jednogMesta, i tamo sam video Sunce koje se uranja u okean, i igru crvenih i zelenih, narandžastih i plavih, žutih i ljubičastih nijansi, i ples ptica. I čuo sam tamo predivnu pesmu sirena i lepet silfa u vazduhu, i pleme ljudi sa licima bez maski.
Okrenuo sam se i pošao ka istoku, i tamo sam na jednomMestu zatekao sunce gde se rađa iza planina, i mirisni povetarac proleća, i riđeg ovna kako se uspinje uz stene osvaja neosvojivo.
Bio sam na svim stranama i nisam našao šta sam tražio, i lutao sam u krug među njima i stigao do centra. I u centru sam našao ovoMesto, i sad pozivam i tebe da dođeš ovde, i bar na kratko se ovde odmoriš, ostaviš neki komentar, ili podeliš sa mnom ili sa drugima svoje mišljenje. Ovde ćemo se okupljati mi koji jesmo, koji postajemo i stvaramo, govorimo i pišemo i delamo. Ako želiš da učestvuješ i oblikuješ ovoMesto, javi mi se.
