Bio jednom jedan pastir i imao je 72.000 ovaca. Najveća njegova ovca zvala se Hija (Život) i bila je crna, a njena kći, Ahava (Ljubav), bila je sivo-plava, najmanja od svih, najbrža od svih, najživlja od svih, i pastiru je bila najdraža. Pastir je sedeo na jednom kamenu na vrhu planine i posmatrao svoje ovce koje su bile u podnožju planine. Jedne noći Ahava je odlutala od ostatka stada, i sa jutrom njena majka, Hija, primetila je da je nema i glasno je zaplakala. Hija je osećala patnju jer njena Ahava nije sa njom. Kada je shvatio šta se dešava pastir je ostavio svoje stado i krenuo u potragu za Ahavom, uzevši sa sobom samo Hiju.
Tražio ju je tri dana i tri noći kroz pustinju i četvrtog jutra došao je do oaze gde je odlučio da se odmori. Te četvrte noći, iz oaze, video je u daljini svetlost grada ka kojem se sutradan zaputio.
Išao je šest dana i šest noći i sedmog jutra stigao je u onaj grad gde je saznao od trgovca da ju je on pronašao i prodao čoveku sa istoka, po imenu David (voljeni). Još tog dana opremio se zlatom i dijamantima, guavama, urmama i narovima, i miomirisnim biljem i uljem, i sve to je pripremio kao poklon Davidu u zamenu za Ahavu.
Krenuo je sledećeg dana i putovao jedanaest dana i jedanaest noći, i dvanaestog jutra je stigao pred zidine Davidovog dvorca pred kojim je razapeo svoj šator. Zapalio je to veče pred svojim šatorom miomirisno bilje i kad je David osetio taj divni miris poslao je svoje stražare po čoveka u šatoru. Kada su došli po njega, pastir se učtivo zahvalio i rekao: Svom gospodaru se zahvalite na pozivu u moje ime, i poručite mu da sam došao po moju ovcu, Ahavu, koju je kupio od trgovca. Moja ovca je pobegla i jako mi je draga te ga zamolite u moje ime da dođe po ovaj poklon koji sam mu pripremio u zamenu za moju ovcu.
Sa jutrom trinaestog dana David je izašao iz svog dvora i došao do šatora pastira i ponudio mu da doručkuju zajedno pre nego što pastir ode. Ovaj je to prihvatio i David pozva svoje stražare da donesu i zakolju im jednu ovcu. Oni dovedoše upravo Ahavu, i pastir tada zavapi i zamoli: Molim te, Davide, nemoj zaklati moju Ahavu, jer draža mi je od svih drugih ovaca. Nego, evo ti njena majka, Hija, nju zakolji. David se složi i uradi tako te progovori i reče: Naš zakon je zakon ljubavi, i svaki će se odreći i života ljubavi radi. - Moja kabalistička priča
Kao šta je Pastir? Pastir je kao Duh čoveka, duša, onaj dah u njegovim nosnicama. Pastir je spram čoveka što je gospodar spram sluge. Pastir je um čovekov.
Kao šta je stado? Stado je kao celokupnost čovekovog bića, njegov lik, njegova narav.
Kao šta su ovce? Ovce su kao pojedinačni opisi čoveka: bolja njegove kose, njegov ten, oblik njegovih usana, boja njegovog glasa, svaka njegova misao, svaka njegova emocija.
Kao šta su Hija i Ahava? Hija je kao dar od Boga - Hija je život, a Ahava je kao dar života - Ahava je ljubav. Da nema života ne bi bilo ni ljubavi.
Kao šta je odlazak Ahave? Odlazak Ahave je kao rađanje - utopljavanje jedne duše u dva tela. Noć njenog odlaska je kao začetak čoveka u materici, jutro posle toga je kao sazrevanje čoveka kad shvata da nije potpun.
Kao šta su tri dana puta korz pustinju? Tri dana puta kroz pustinju su kao Voda, Vazduh i Vatra, kao So, Živa i Sumpor. To je period burnih reakcija i zagrevanja. To je period odrastanja. Četvrti dan i ulazak u oazu je kao Zemlja, a sjaj grada u noći kao klica Filozofskog kamena - iskra prosvetljenja.
Kao šta je šest dana puta u grad? Šest dana puta u grad su kao šest dana sedmice, od ponedeljka do subote, kao Mesec, Merkur, Mars, Jupiter, Venera i Saturn. Oni su period razlaganja, period učenja, period rada na sebi. Sedmi dan i dolazak u grad je kao Sunce, kao nedelja, kao sinteza, kao trenutak kad dete postaje mlad čovek. Sunce je kao taj mladi čovek usavršen.
Kao šta je trgovac? Trgovac je kao večiti zapis sudbine ispoljen u društvu i društvenim normama.
Kao šta je poklon zlata, dijamanata, guava, urmi i nara koje je pastir pripremio? Taj poklon je kao žrtva, kao plod čovekovog rada, kao sve ono što čovek jeste pretočeno u plod njegovog rada.
Kao šta je miomirisno bilje i ulje? Kao priprema za molitvu, kao žudnja, kao iskrena želja, kao potreba.
Kao šta je David? David je kao druga polovina, kao ljubavnik, kao Bog.
Kao šta je jedanaest dana puta do Davida? Jedanaest dana puta su kao jedanaest meseci u godini, put Sunca koje predstavlja mladog čoveka od sazvežđa Lava do sazvežđa Blizanaca. Oni su kao potraga za sobom. Dvanaesti dan je kao sazvežđe Raka, kao pobednik nošen u Nebeskim kočijama koji stiže do svog cilja. Dvanaesti dan je kao veridba zaljubljenih, kao noć ushićenja.
Kao šta je miris zapaljenog miomirisnog bilja? Taj miris je kao molitva, kao žudnja, kao iskrena želja, kao potreba pretočena u dela. Kao što taj miris stiže do Davida, tako i ta molitva stiže do ljubavnika, do Boga.
Kao šta su stražari? Kao anđeli koji vrše naredbe svog Gospoda.
Kao šta je dolazak Davidov pred šator? Dolazak Davidov je kao ispunjenje molitvi, kao krajnji čin ljubavi.
Zašto je pastir tek nakon trinaest dana od napuštanja grada video po prvi put Ahavu nakon njenog odlaska? Jer je od njenog odlaska prošlo dvadesetčetiri dana.
Kao šta su ta dvadesetčetiri dana? Kao tama i svetlost i dvadeset dve boje između njih. Kao tišina i buka i dvadeset i dva zvuka između njih. Kao dve noge i dve ruke i dvadeset prstiju na njima. Oni su kao odrastanje, kao život.
Kao šta je doručak koji je David ponudio pastiru? On je kao suština, kao hleb nasušni.
Kao šta je pokušaj žrtvovanja Ahave? Kao iskušenje.
Kao šta je žrtvovanje Hije? Kao ispunjenje obećanja. Kao što je pisano: ko sačuva život (Hija) mene radi izgubiće ga, a ko izgubi život mene radi dobiće život večni.
Radi koga je izgubljen život? Radi koga je žrtvovana Hija? Radi ljubavi.
Dan mi nije ni svanuo ako mi ti ne poželiš dobro jutro. Niti mi je "dobar dan" ako te bar na kratko nisam čuo. I nemogu normalno ni da zaspim ako mi ti ne poželiš "laku noć". Ti si boja, ti si miris, ti si začin mog života. Stalno razmisljam o tebi. Stalno. Mada si mi nekada daleko, ja zelim da te vidim svaki dan. I malo sam ljubomoran, mada znam da nemam prava na to, kada se ne javiš uveče, i tada se pitam gde si, da li lutas, ili si sa nekim drugim.
Pa se tako nekada ludo zabrinem za tebe - nije li ti se nešto desilo, uznemirim se kao malo kuče pred oluju, i hiljade mi misli zuji kroz glavu i pitam se da li si dobro. A kada vidim tvoje ime na displeju srce mi poskoči iz grudi u grlo i glas mi postane za par oktava viši, pa moram da udahnem par puta duboko da bih se mogao javiti.
I kao mala sirena, pevao bih ti glasom oluje:
What would I give to live where you are
What would I pay to stay here beside you
What would I do to see you, smiling at me
Where would we walk
Where would we run
If we could stay all day in the sun
Just you and me
Wish I could be
Part of your world...
No comments:
Post a Comment