Juče sam prepešačio Savu i proveo dan sa ljudicama koje su mi drage.
Dan pre toga sam se rvao sa birokratskim zmajem. A dan pre toga sam pevao na oluji i pio pivo u fenomenalnom društvu, raspredajući priču o smislu života. Još jedan dan pre toga sam surovo govorio istinu i mene je bolelo i više nego što je bolelo ljude kojima sam je saopštavao. Dan pre toga sam se smejao. A dan pre toga sam plakao. Još jedan dan ranije sam prvi put probao čaj od jasmina. Dan ranije sam mnogo sedeo i pisao na računaru. Dan pre toga sam bio jako umoran jer sam dan ranije ostao budan do rano ujutro. Dan pre toga sam bio zadovoljan, a dan ranije još zadovoljniji jer sam sa drugaricom probao neki ledeni čaj od breskve i kajsije, i još nečega. Dan ranije sam samog sebe povredio, razbio svoju dušu.Sinoć sam sanjao da je napolju bio sneg, do mog trećeg sprata, i da je na njemu došao traktor sa gusenicama kakve imaju tenkovi. Iz njega su iskočila dva crnca i ušla u moj stan kroz prozor. Imali su ogromne pušte koje su se završavale rupama kakve se vide na mašini za mlevenje mesa. Pucali su u mene. Ubili su me. Sinoć sam se probudio uz lupanje srca, obliven hladnim znojem.
Danas sam tražio odgovore na pitanja šta dalje i kako, kuda i zašto?
A sutra? Šta će mi se desiti sutra? Sa kime? Blah... O tome ću misliti sutra...
Kad nađeš te odgovore, javi gde su, da odem i ja da ih potražim.....
ReplyDeletePa, moji odgovori su:
ReplyDeleteŠta dalje? Prepustiti se toku pa gde me odnese
Kako? Sa ljubavlju. Prihvatiti da ništa nije savršeno, da sve ima i svoju dobru i lošu stranu, da postoji podjednako i dobro i zlo, i onda sve voleti i ceniti još više uprkos tome.
Kuda? Ovde, tu gde jesam... Kao što je Čerčil rekao "Uradi najbolje što možeš, sa onim što imaš, tu gde jesi".
Zašto? Ako ne uspeš tu gde jesi nećeš uspeti nigde drugde.