Br. 1.

Ima jedna osoba koja kao da mi je tek ušla u stan i ja sam tu osobu ugostio u dnevnoj sobi, i nikako da se odlepim od te osobe, a u spavaćoj sobi, na krevetu mi je druga osoba... A ja, ja sam zapravo u hodniku između te dve sobe. I možda bi mi bilo najbolje da lepo prvu osobu iz dnevne sobe premestim ili u špajz ili u podrum pa nek tamo ili zri ili trune, a da se ja lepo uputim ka onoj drugoj osobi u spavaćoj sobi.

Juče... Danas... Sutra...

Juče sam prepešačio Savu i proveo dan sa ljudicama koje su mi drage.

Dečak ubio kuvaricu, ja predlažem ljubav

Na sajtu B92 kao najsenzacionalnija vest 08.06.2011. godine u 2 sata ujutro, bila je postavljena sledeća vest o dečaku koji je usmrtio (pod, u tom trenutku nerazjašnjenim okolnostima) jednu ženu kuvaricu u Dečjem Selu u Sremskoj Kamenici, gde je i sam živeo.

Kako sam sebi razbio dušu

Svet je mali, ali nekih puta ti neko bude pod nosom, a ti ga u zivotu video nisi. Sve to Bog uredjuje. Ali, moj udes sam udesio ja sam, spletkareći sopstvenom dušom. I onda sam osetio čistu bol. Onu bol, kad ti se duša pocepa, kad jedno opet postaje dvoje, kad sve kao da nije ni bilo, a bilo je i bilo je važno. I moglo je biti još više.

Pretvaram se tako nekad da sam jači i opasniji nego što jesam. To je moj štit. Tako i uspevam.

Rekvijem za neke moje snove

Ja sam sanjao san. Jedan san duboko ukorenjen u snu svake ljubavi. I sada, sada sam previše umoran da bih sanjao takve snove. Umoran, previše, da bih mogao izdržati to što osećam. I što ne umem da kažem. Da pokažem. Ne smem. Ne želim. Ne želiš.

Da li se razumemo?

Znam, nekad pričam nepovezano, koristim izraze poput "utilitarizam", "semantika", "amorfno", "pristup matrice logičkog okvira" i druge. Pridajem značaj sitnicama, smejem se često, čak i onda kad baš ne bih trebao, bolje znam engleski nego srpski i nerviram se kad neko ne zna gramatiku engleskog jezika iako sam sklon da pravim gramatičke greške u srpskom jeziku. Kad se šetam centrom radije uđem u knjižaru nego u poslastičarnicu i radije u poslastičarnicu nego u neki kafić. Na trenutke sam detinjast i neobuzdan, pravim greške i imam svoje nesigurnosti... I mogu svaki citat da začinim mojim glupostima... Znaš već... U Marilyn Monroe style-u...

Vidovdan? WTF??

Da parafraziram moju omiljenu heroinu iz domaćih serija, Katarinu Cakanu Anđelić, "Jedina stvar koja me sto puta više ubija od novokomponovanih narodnjaka u cik zore je nezainteresovanost. Ne mogu da podnesem tu lenju, ničim izazvanu, potpuno nemotivisanu nezainteresovanost. I jutros, oko 3 ili 4 ujutro, pao sam kao žrtva obe ove pošast savremenog Srpskog (da ne kažem СрБског) društva.