Br. 2. (Moja kabalistička priča o ljubavi i ljudima)

Bio jednom jedan pastir i imao je 72.000 ovaca. Najveća njegova ovca zvala se Hija (Život) i bila je crna, a njena kći, Ahava (Ljubav), bila je sivo-plava, najmanja od svih, najbrža od svih, najživlja od svih, i pastiru je bila najdraža. Pastir je sedeo na jednom kamenu na vrhu planine i posmatrao svoje ovce koje su bile u podnožju planine. Jedne noći Ahava je odlutala od ostatka stada, i sa jutrom njena majka, Hija, primetila je da je nema i glasno je zaplakala. Hija je osećala patnju jer njena Ahava nije sa njom. Kada je shvatio šta se dešava pastir je ostavio svoje stado i krenuo u potragu za Ahavom, uzevši sa sobom samo Hiju.

Br. 1.

Ima jedna osoba koja kao da mi je tek ušla u stan i ja sam tu osobu ugostio u dnevnoj sobi, i nikako da se odlepim od te osobe, a u spavaćoj sobi, na krevetu mi je druga osoba... A ja, ja sam zapravo u hodniku između te dve sobe. I možda bi mi bilo najbolje da lepo prvu osobu iz dnevne sobe premestim ili u špajz ili u podrum pa nek tamo ili zri ili trune, a da se ja lepo uputim ka onoj drugoj osobi u spavaćoj sobi.

Juče... Danas... Sutra...

Juče sam prepešačio Savu i proveo dan sa ljudicama koje su mi drage.

Dečak ubio kuvaricu, ja predlažem ljubav

Na sajtu B92 kao najsenzacionalnija vest 08.06.2011. godine u 2 sata ujutro, bila je postavljena sledeća vest o dečaku koji je usmrtio (pod, u tom trenutku nerazjašnjenim okolnostima) jednu ženu kuvaricu u Dečjem Selu u Sremskoj Kamenici, gde je i sam živeo.

Kako sam sebi razbio dušu

Svet je mali, ali nekih puta ti neko bude pod nosom, a ti ga u zivotu video nisi. Sve to Bog uredjuje. Ali, moj udes sam udesio ja sam, spletkareći sopstvenom dušom. I onda sam osetio čistu bol. Onu bol, kad ti se duša pocepa, kad jedno opet postaje dvoje, kad sve kao da nije ni bilo, a bilo je i bilo je važno. I moglo je biti još više.

Pretvaram se tako nekad da sam jači i opasniji nego što jesam. To je moj štit. Tako i uspevam.

Rekvijem za neke moje snove

Ja sam sanjao san. Jedan san duboko ukorenjen u snu svake ljubavi. I sada, sada sam previše umoran da bih sanjao takve snove. Umoran, previše, da bih mogao izdržati to što osećam. I što ne umem da kažem. Da pokažem. Ne smem. Ne želim. Ne želiš.

Da li se razumemo?

Znam, nekad pričam nepovezano, koristim izraze poput "utilitarizam", "semantika", "amorfno", "pristup matrice logičkog okvira" i druge. Pridajem značaj sitnicama, smejem se često, čak i onda kad baš ne bih trebao, bolje znam engleski nego srpski i nerviram se kad neko ne zna gramatiku engleskog jezika iako sam sklon da pravim gramatičke greške u srpskom jeziku. Kad se šetam centrom radije uđem u knjižaru nego u poslastičarnicu i radije u poslastičarnicu nego u neki kafić. Na trenutke sam detinjast i neobuzdan, pravim greške i imam svoje nesigurnosti... I mogu svaki citat da začinim mojim glupostima... Znaš već... U Marilyn Monroe style-u...