"Hodam nebom, jednu pticu pratim"

Svet je pun okrutnosti i bola. U bolu smo začeti, u bolu se rađamo, trpimo mnoge poraze, gubitke i boli tokom života i na kraju, kad nas više ne bude, ostavljamo u boli sve one koji su nas voleli dok smo postojali. Postajanje, postojanje i prestajanje je jedan put na kojem ništa nije isto u svakom trenutku i jedino zajedničko svakom trenutku je ta tanka crvena nit – naš bol. Dok se šetam ulicom osmehujem se deci, ali taj osmeh takođe skriva bol, skriva znanje o boli koje ih tek čeka.

Br. 2. (Moja kabalistička priča o ljubavi i ljudima)

Bio jednom jedan pastir i imao je 72.000 ovaca. Najveća njegova ovca zvala se Hija (Život) i bila je crna, a njena kći, Ahava (Ljubav), bila je sivo-plava, najmanja od svih, najbrža od svih, najživlja od svih, i pastiru je bila najdraža. Pastir je sedeo na jednom kamenu na vrhu planine i posmatrao svoje ovce koje su bile u podnožju planine. Jedne noći Ahava je odlutala od ostatka stada, i sa jutrom njena majka, Hija, primetila je da je nema i glasno je zaplakala. Hija je osećala patnju jer njena Ahava nije sa njom. Kada je shvatio šta se dešava pastir je ostavio svoje stado i krenuo u potragu za Ahavom, uzevši sa sobom samo Hiju.

Br. 1.

Ima jedna osoba koja kao da mi je tek ušla u stan i ja sam tu osobu ugostio u dnevnoj sobi, i nikako da se odlepim od te osobe, a u spavaćoj sobi, na krevetu mi je druga osoba... A ja, ja sam zapravo u hodniku između te dve sobe. I možda bi mi bilo najbolje da lepo prvu osobu iz dnevne sobe premestim ili u špajz ili u podrum pa nek tamo ili zri ili trune, a da se ja lepo uputim ka onoj drugoj osobi u spavaćoj sobi.

Juče... Danas... Sutra...

Juče sam prepešačio Savu i proveo dan sa ljudicama koje su mi drage.

Dečak ubio kuvaricu, ja predlažem ljubav

Na sajtu B92 kao najsenzacionalnija vest 08.06.2011. godine u 2 sata ujutro, bila je postavljena sledeća vest o dečaku koji je usmrtio (pod, u tom trenutku nerazjašnjenim okolnostima) jednu ženu kuvaricu u Dečjem Selu u Sremskoj Kamenici, gde je i sam živeo.

Kako sam sebi razbio dušu

Svet je mali, ali nekih puta ti neko bude pod nosom, a ti ga u zivotu video nisi. Sve to Bog uredjuje. Ali, moj udes sam udesio ja sam, spletkareći sopstvenom dušom. I onda sam osetio čistu bol. Onu bol, kad ti se duša pocepa, kad jedno opet postaje dvoje, kad sve kao da nije ni bilo, a bilo je i bilo je važno. I moglo je biti još više.

Pretvaram se tako nekad da sam jači i opasniji nego što jesam. To je moj štit. Tako i uspevam.

Rekvijem za neke moje snove

Ja sam sanjao san. Jedan san duboko ukorenjen u snu svake ljubavi. I sada, sada sam previše umoran da bih sanjao takve snove. Umoran, previše, da bih mogao izdržati to što osećam. I što ne umem da kažem. Da pokažem. Ne smem. Ne želim. Ne želiš.